Топоница · Гружа · 1971–2018
Дигитална спомен-збирка посвећена животу, гласу и целокупној сачуваној поезији Љубомира Јанковића.
„Да сам јак као и камен, а у души слаб као и сваки анонимни поета.“Отвори песмарицу
Шест путева кроз песмарицу
Песме су распоређене према мотивима који се враћају кроз Љубомиров стих. Сваки наслов води до целог текстуалног преписа.
01Завичај, село, природа и земља која памти кораке предака.
02Љубав, чежња, блискост и лице које остаје у сну.
03Вера, пролазност, вечност и разговор душе са небом.
04Човек, боемски немир, страдање и истина свакодневног живота.
05Србија, потомци, памћење народа и земља натопљена историјом.
06Песник, стих, музе и гласови Груже који остају у времену.
Потпуни текстуални архив
Мирис гружанског поља, стр. 6
Љубомир Јанковић
село Топоница
Архив тренутно садржи 76 засебних песничких записа. Текстови су проверени према фотографијама књиге и ауторским листовима.
Живот и завичај
Љубомир Јанковић рођен је 30. децембра 1971. године у Топоници, у општини Кнић. Био је син Радисава и Лепосаве Јанковић. Његови деда и баба по оцу били су Живојин и Милунка Јанковић.
Основну школу завршио је у Топоници, а Машинско-саобраћајну школу у Книћу. Радио је у Општинској управи Кнић, у Месној канцеларији Топоница, као референт и матичар. Добро је познавао историју Горње Груже.
Поезија му је израсла из Груже, сеоског живота, породичног памћења, вере и почасти прецима. У његовим стиховима природа има глас, а завичај дуго памти.
Био је један од оснивача Књижевног клуба „Живадин Стевановић“ у Книћу, његов секретар и председник. Био је близак пријатељ Добрице Ерића и других песника и уметника. Његово име носи категорија за најлепшу завичајну песму на Петровданским песничким сусретима.
Преминуо је 2. октобра 2018. године после дуге и тешке болести. За собом је оставио сина Матију, мајку Лепосаву, сестру Мирјану и супругу Весну.
Рад, књижевност и наслеђе
Љубомир је био референт и матичар у Месној канцеларији Топоница и добар познавалац историје Горње Груже.
Отвори извор ↗На Петровданским песничким сусретима постоји конкурсна категорија „Љубомир Јанковић“. Награда се додељује за најлепшу завичајну песму.
Отвори извор ↗Љубомир Јанковић је био председник Књижевног клуба „Живадин Стевановић“ и учесник разговора о завичајном роману.
Отвори извор ↗Каталошки запис наводи године живота 1971–2018, прво издање од 83 стране, тираж од 100 примерака и ISBN 978-86-7960-247-3.
Извор: COBISS запис Народне библиотеке Србије
Сачувано са Љубомирове странице
Љубомир је на својој страници објављивао стихове, посвете и сећања. Сачуване објаве из јануара, фебруара и марта 2017. године потврђују песме које се налазе у овом архиву.
Објавио је две сачуване верзије песме посвећене Белом анђелу. Обе верзије имају засебно место у песничком архиву.
Прочитај песму ↓Љубавна песма објављена је на страници у верзији која је сачувана и у породичној архиви.
Прочитај песму ↓На годишњицу очеве смрти објавио је стихове посвећене Радисаву Јанковићу. Песма је у књизи објављена под насловом „О гробља“.
Прочитај песму ↓Објаве чувају Љубомиров начин обраћања читаоцима и тренутке у којима су песме први пут подељене са пријатељима.
Посети меморијализовану страницу ↗Братство и пријатељство
Небојша Луковић је Љубомиров брат од тетке. Иако је био јединац, Љубомира је сматрао рођеним братом и најбољим пријатељем. Још од детињства звали су један другога Бју.
Имали су различита интересовања и живели су у различитим местима. Увек су се добро разумели, били блиски и волели да проводе време заједно. Небојша је овај сајт посветио брату, његовим песмама и сећању које породица и пријатељи чувају.
Небојша Луковић
Постхумно издање
Збирка „Мирис гружанског поља“ објављена је 2019. године. Књигу су објавили издавачка радионица „Свитак“ Књижевног друштва „Развигор“ из Пожеге и Центар за културу и библиотеку у Книћу.
Пишите нам
Ако имате питање, успомену или податак о Љубомиру и његовом стваралаштву, пошаљите поруку преко ове форме.