Глас који остаје
SRENRU

Љубомир Р. Јанковић · 1971–2018

Глас који остаје

Дигитална спомен-збирка посвећена животу, гласу и целокупној сачуваној поезији Љубомира Јанковића.

„...да добро знају да сам и ја човек искидан од живота на разне делове света... да сам јак као и камен, а у души слаб као и сваки анонимни поета.“
Отвори песмарицу
Поетски портрет Љубомира Јанковића под старим гружанским тремом
Љубомир у завичајном амбијенту

Шест путева кроз песмарицу

Тематске целине

Песме су распоређене према мотивима који се враћају кроз Љубомиров стих. Сваки наслов води до целог текстуалног преписа.

Илустрација тематске целине Мирис гружанског поља01

Мирис гружанског поља

Завичај, село, природа и земља која памти кораке предака.

  1. Женидба принца
  2. Родна кућа
  3. Пролећно вече у поноћ
  4. Успаваном пролећу
  5. У дану дан
  6. Летина
  7. Пшенице-девојчице
  8. Синовцу
  9. Зора
  10. Од њиве до трпезе
  11. Прича из Топонице
  12. Родна кућа у селу
  13. На обали рекеархивска верзија
  14. Од њиве до трпезеархивска верзија
Илустрација тематске целине Кад праскозорје дели плаву зору02

Кад праскозорје дели плаву зору

Љубав, чежња, блискост и лице које остаје у сну.

  1. Кад праскозорје дели плаву зору
  2. Сањам
  3. Прва брачна ноћ
  4. Пурпурно јутро
  5. Матријархат
  6. Интимна песма II
  7. Интимна песма III
  8. Исповест
  9. Интимна песма IV
  10. Љубавно опело
  11. Интимна песма V
  12. Пољубац
  13. Нема је више
  14. Знам
  15. Смири се, животе мој
  16. Није се удала драга
  17. ***
  18. На растанку
  19. Све се сазна
  20. Да заблистам у староме сјају
  21. Вила раздрагана
  22. Вишња
  23. У очима твојим
  24. Растанак
  25. Венчање
  26. Венчањеархивска верзија
  27. Прва брачна ноћархивска верзија
Илустрација тематске целине Пред јединим Богом03

Пред јединим Богом

Вера, пролазност, вечност и разговор душе са небом.

  1. Он, једини прави
  2. О, гробља
  3. Људи
  4. И живот и смрт
  5. Пусти да опет звезде бројим
  6. Понтије Пилат
  7. Тамо срећа чека
  8. И живот и смрт
  9. Бели анђео из Милешеве
  10. Сенима наших предака
  11. Пусти да опет звезде бројимархивска верзија
  12. Бели анђеле из Милешевеархивска верзија
Поетски портрет Љубомира у пшеничном пољу у Гружи
Гружа као искон и увир

Завичај је у Љубомировој поезији земља која памти, поље које говори и место у коме се сусрећу рад, љубав и песма.

Потпуни текстуални архив

Све песме

01ПрологПутевима песме02Он, једини правиПред јединим Богом03О, гробљаПред јединим Богом04Кад праскозорје дели плаву зоруКад праскозорје дели плаву зору05СањамКад праскозорје дели плаву зору06Отаџбино мојаСветлост отаџбине07БоемУ ритму среће и бола08Српској дециСветлост отаџбине09Нису зналиПутевима песме10Прва брачна ноћКад праскозорје дели плаву зору11ЉудиПред јединим Богом12Лична картаПутевима песме13ВремепловУ ритму среће и бола14ПијанствоУ ритму среће и бола15Песма ГружеПутевима песме16ТерпсихораПутевима песме17Пурпурно јутроКад праскозорје дели плаву зору18МатријархатКад праскозорје дели плаву зору19И живот и смртПред јединим Богом20Интимна песма IIКад праскозорје дели плаву зору21СтрадањеУ ритму среће и бола22Пусти да опет звезде бројимПред јединим Богом23Интимна песма IIIКад праскозорје дели плаву зору24ИсповестКад праскозорје дели плаву зору25Краљица улицеУ ритму среће и бола26Интимна песма IVКад праскозорје дели плаву зору27Понтије ПилатПред јединим Богом28Љубавно опелоКад праскозорје дели плаву зору29Женидба принцаМирис гружанског поља30Родна кућаМирис гружанског поља31Знани ГружаниПутевима песме32Интимна песма VКад праскозорје дели плаву зору33ПољубацКад праскозорје дели плаву зору34Нема је вишеКад праскозорје дели плаву зору35Пролећно вече у поноћМирис гружанског поља36Успаваном пролећуМирис гружанског поља37У дану данМирис гружанског поља38ЗнамКад праскозорје дели плаву зору39Тамо срећа чекаПред јединим Богом40Смири се, животе мојКад праскозорје дели плаву зору41Није се удала драгаКад праскозорје дели плаву зору42ИстинаУ ритму среће и бола43***Кад праскозорје дели плаву зору44На растанкуКад праскозорје дели плаву зору45Тако је тоУ ритму среће и бола46ЛетинаМирис гружанског поља47Све се сазнаКад праскозорје дели плаву зору48Ој судбино, ти си криваУ ритму среће и бола49Пшенице-девојчицеМирис гружанског поља50Да заблистам у староме сјајуКад праскозорје дели плаву зору51СиновцуМирис гружанског поља52ПривиђењеУ ритму среће и бола53Вила раздраганаКад праскозорје дели плаву зору54ВишњаКад праскозорје дели плаву зору55У очима твојимКад праскозорје дели плаву зору56ЗораМирис гружанског поља57ЗгариштеУ ритму среће и бола58И живот и смртПред јединим Богом59Од њиве до трпезеМирис гружанског поља60Бели анђео из МилешевеПред јединим Богом61ПретходнициПутевима песме62РастанакКад праскозорје дели плаву зору63ВенчањеКад праскозорје дели плаву зору64Прича из ТопоницеМирис гружанског поља65Сенима наших предакаПред јединим Богом66Тако пева река ГружаПутевима песме67Родна кућа у селуМирис гружанског поља68На родној груди отаџбине мојеСветлост отаџбине69ВенчањеКад праскозорје дели плаву зору70На обали рекеМирис гружанског поља71Пусти да опет звезде бројимПред јединим Богом72Прва брачна ноћКад праскозорје дели плаву зору73ТерпсихораПутевима песме74Од њиве до трпезеМирис гружанског поља75Бели анђеле из МилешевеПред јединим Богом76ПретходнициПутевима песме
Илустрација песме Пролог
Илустрација у духу песме „Пролог“

Мирис гружанског поља, стр. 4

Пролог

Ову песмарицу посвећујем њој, жени мог живота и свом родном крају; свима онима који ме знају и не познају; да добро знају да сам и ја човек искидан од живота на разне делове света... да сам јак као и камен, а у души слаб као и сваки анонимни поета.

Љубомир Јанковић
село Топоница

Архив тренутно садржи 76 засебних песничких записа. Обухваћена су 63 наслова из књиге „Мирис гружанског поља“, три засебна кратка записа отиснута на странама 15 и 18, две додатне песме из породичне архиве и осам сачуваних варијанти.

Лична фотографија Љубомира Јанковића
Љубомир Јанковић · изворна лична фотографија

Живот и завичај

О Љубомиру

Љубомир Јанковић рођен је 30. децембра 1971. године у Топоници, у општини Кнић. Био је син Радисава и Лепосаве Јанковић. Његови деда и баба по оцу били су Живојин и Милунка Јанковић.

Основну школу завршио је у Топоници, а Машинско-саобраћајну школу у Книћу. Радио је у Општинској управи Кнић, у Месној канцеларији Топоница, као референт и матичар. Добро је познавао историју Горње Груже.

Матичарски посао поставио га је у само средиште живота Топонице. У службеним књигама пратио је судбине мештана, а у песмама је чувао куће, поља, обичаје и гласове једног села које се мењало пред његовим очима.

Поезија му је израсла из Груже, сеоског живота, породичног памћења, вере и почасти прецима. У његовим стиховима природа има глас, а завичај дуго памти.

Био је један од оснивача Књижевног клуба „Живадин Стевановић“ у Книћу и његов секретар од оснивања клуба до своје смрти. Био је близак пријатељ Добрице Ерића и других песника и уметника. Његово име носи категорија за најлепшу завичајну песму на Петровданским песничким сусретима.

Песме „Терпсихора“ и „Венчање“ награђене су на Гружанским песничким сусретима 2000. и 2001. године. Његова поезија објављивана је у часописима „Липа“, „Кораци“ и „Савиндан“, као и у Књижевним новинама „Свитак“. Заступљен је у антологијама „Гружанска шареница“, „Срце што у срцу бије“ и „Вила са Борачког крша“.

Преминуо је 2. октобра 2018. године после дуге и тешке болести. За собом је оставио сина Матију, мајку Лепосаву, сестру Мирјану и супругу Весну.

Рад, књижевност и наслеђе

Трагови који остају

Сликарски омаж Љубомиру Јанковићу са Борачким кршем
Борачки крш · сликарски омаж

На Петровданским песничким сусретима у Борчу Љубомирово име носи награда за најлепшу завичајну песму.

Документовано · 2016.

Матичар и хроничар краја

Љубомир је био референт и матичар у Месној канцеларији Топоница и добар познавалац историје Горње Груже. Службене књиге давале су му непосредан увид у живот села, а поезија је том искуству давала трајан људски глас.

Отвори извор ↗
Документовано · 2023.

Награда која носи његово име

На Петровданским песничким сусретима постоји конкурсна категорија „Љубомир Јанковић“. Награда се додељује за најлепшу завичајну песму.

Отвори извор ↗
Биографски запис · 2019.

Оснивач и секретар клуба

Љубомир Јанковић био је један од оснивача Књижевног клуба „Живадин Стевановић“ у Книћу и његов секретар од оснивања клуба до своје смрти.

Извор: „Мирис гружанског поља“, О песнику, стр. 71–72.

Библиографски запис · 2019.

Постхумна збирка

„Мирис гружанског поља“ објављен је 2019. године као прва самостална и постхумна Љубомирова књига. Издање од 83 стране штампали су „Свитак“ из Пожеге и Центар за културу и библиотека у Книћу у тиражу од 170 примерака.

Извори: „Мирис гружанског поља“ и издавачка делатност Центра за културу и библиотеке у Книћу.

Награде · 2000–2001.

Награђене песме и здравица

„Терпсихора“ и „Венчање“ добиле су прву и трећу награду на Гружанским песничким сусретима 2000. и 2001. године. Љубомир је награђен и за здравицу на Сабору свесрпског народног стваралаштва у Бањи Врућици код Теслића.

Извор: „Мирис гружанског поља“, О песнику, стр. 71–72.

Књижевни траг

Часописи и антологије

Песме су му објављиване у крагујевачким часописима „Липа“ и „Кораци“, у пријепољском „Савиндану“ и Књижевним новинама „Свитак“ из Пожеге. Заступљен је у антологијама „Гружанска шареница“, „Срце што у срцу бије“ и „Вила са Борачког крша“.

Извор: „Мирис гружанског поља“, О песнику, стр. 71–72.

Критичко читање · Марија Костић

Суптилна поетска комуникација

Марија Костић збирку чита као унутрашњи портрет песника, сачињен од личних дилема, егзистенцијалних питања и преокупација људског битисања. Њено тумачење прати природу и њену лепоту, Гружу и Гружане, родољубиву и социјалну поезију, као и доживљај жене и њене лепоте.

У средишту тог света налазе се љубав, чулност, Бог, васељена, Месец, ветар, жито и сукоб тела и ума. Јутра и вечери добијају људске особине, а лирски субјект разговара са пољима, дрвећем, небом и облацима. Месец постаје спона између земаљског света и васељене.

Поређење са Дисом Костићева гради на сродности субјективног доживљаја, рефлексивности и представама смрти, поновног рађања, чистоте и светлости. Утицај Добрице Ерића препознаје у сликовитости, честим стилским фигурама и осећању Груже као искона, уточишта и увира. Посебно издваја блискост сељака хлеботворца са житом, земљом и природом.

Форму већине песама одређују катрени, укрштена и обгрљена рима, уз неколико сонета и намерна одступања у ритму. Песников језик спаја неологизме, архаизме, народне изразе, епитете, поређења, реторска питања, апострофе и персонификације. Однос лирског субјекта, жене и лепоте Костићева види као један од најоригиналнијих делова Јанковићеве поезије.

„Поезија Љубомира Јанковића јасан је одраз његове личности, дилема, егзистенцијалних питања и преокупација једног људског битисања.“

Марија Костић, стр. 73.

„Поезија Љубомира Јанковића одише љубављу према гружанском крају и природним лепотама.“

Марија Костић, стр. 74.

„Јанковићева васељена није што и Дисова космогонија али је доживљај рађања у плачу и поновни сусрет са чистотом, након тренутка смрти, лако уочљива сличност субјективног доживљаја и рефлексивности ова два песника.“

Марија Костић, стр. 75.

„Други песник који је утицао на Јанковића, свакако је био Добрица Ерић, са којим је Љубомир Јанковић провео пуно времена у разговору и филозофским расправама двоје Гружана.“

Марија Костић, стр. 75.

Преглед и избор цитата из текста Марије Костић, „Мирис гружанског поља“, стр. 73–76.

Критичко читање · Марко Марковић

Поезија са снагом добра

Марко Марковић полази од слике песника као ванвременског и надземаљског бића, а гружанског поету издваја као посебну врсту ствараоца. У Љубомировим стиховима чује шум гружанских таласа, шапат врба и топола и љубав којом сама Гружа жубори од искона.

Та поезија за њега настаје из непосредне љубави према завичајној природи, њивама, шљивицима и жени. Лепота народне речи и снага земље повезују Љубомира са Вуком Караџићем и гружанским песничким претходницима Добрицом Ерићем, Драгишом Витошевићем и Живадином Стевановићем.

Марковић у стиховима препознаје молитвену наду, Белог анђела и снагу добра, као и песникову способност да воли снажно, тужно, сељачки јако и властелински нежно. Љубомир је у овом портрету истовремено песник, занесени интерпретатор сопствених стихова и гружански ратар плаве крви.

Завршни део критике чува успомену на разговор у коме је Љубомир сумњао да ће икада држати своју књигу. Објављена збирка за Марковића постаје сведочанство о непролазној лепоти Груже и духовној снази која је у народу остала непримећена, а у песмама добила трајан глас.

„Поета је одувек био ванвременско и надземаљско биће, обасјан божанском чаролијом лепоте и сазнања.“

Марко Марковић, стр. 77.

„Када сам се први пут сусрео са стиховима Љубомира Љупчета Јанковића, одмах сам у њима препознао онај милозвучан шум гружанских таласа и шапат врба и топола са њених обала.“

Марко Марковић, стр. 77.

„Слутио је и снагу добра, са молитвеном надом певајући Белом анђелу, док је стремио ка небеским висинама.“

Марко Марковић, стр. 77.

„Умео је Љупче много тога, да буде поета, фанатични и фантастични интерпретатор својих стихова, али и да се у трену преодене у гружанског ратара плаве крви.“

Марко Марковић, стр. 78.

Преглед и избор цитата из текста Марка Марковића, „Мирис гружанског поља“, стр. 77–78.

Телевизијски запис · септембар 2001.

Архивски гласови из Топонице

Два сачувана одломка из емисије „Шумадијски праг“ доносе гласове Љубомира и Благоја Јанковића, његовог деде. У њима се спајају песничко сведочанство, породично памћење, историја села и живи говор Топонице.

Песма која се чује

Када стих поново постане глас

Љупче је своје песме казивао читавим бићем. Глас, држање, ритам и нагли успони осећања претварали су стих у непосредан сусрет са публиком. Марко Марковић је управо ту снагу препознао када га је назвао фантастичним интерпретатором сопствених стихова.

У Месној канцеларији Топоница бележио је живот села у службеним књигама. У поезији је истом селу давао памћење, мирис, боју и глас. Његов јавни рад и песнички позив саставили су се у једну хронику људи и земље којој је припадао.

Наш деда, покојни Благоје Јанковић, 1999. године објавио је књигу „Топоница у Шумадији“, насталу после дугог прикупљања породичне, историјске, привредне и обичајне грађе. Љупче је ту породичну бригу о Топоници наставио стихом, а оба гласа данас сведоче о истој потреби да завичај остане запамћен.

Сачувани телевизијски одломак враћа Љубомировој поезији један од њених најважнијих слојева. Чујемо како песма настаје усред рада, како се памти и како се изговара пред другим човеком. Тај глас допуњује странице књиге и приближава Љупчета свакоме ко га упознаје кроз овај архив.

Небојша ЛуковићЉупчетов брат

„Умео је Љупче много тога, да буде поета, фанатични и фантастични интерпретатор својих стихова, али и да се у трену преодене у гружанског ратара плаве крви.“

Марко Марковић, „Поезија са снагом добра“

Љубомир Јанковић · 4 минута и 2 секунде

О настанку песама и „Животу сељака“

Љубомир говори о томе како му стихови долазе током рада у гружанском пољу, а затим рецитује песму „Живот сељака“.

Благоје Јанковић · 1 минут и 47 секунди

Књига о Топоници

Благоје Јанковић, Љубомиров и Небојшин деда, говори о дугогодишњем прикупљању грађе за књигу „Топоница у Шумадији“ и о архивима у којима је истраживао историју села.

Братство и пријатељство

Два брата, два Бјуа

Небојша Луковић је Љубомиров брат од тетке. Иако је био јединац, Љубомира је сматрао рођеним братом и најбољим пријатељем. Још од детињства звали су један другога Бју.

Иако су имали различита интересовања и живели у различитим местима, увек су се добро разумели, били блиски и волели да проводе време заједно. Небојша је овај сајт посветио брату, његовим песмама и сећању које породица и пријатељи чувају.

Небојша Луковић

Посмртни говор моме брату

Драги мој брате, Опраштање од некога драгог увек је тешко, али опраштати се од најдражег брата и пријатеља заправо је немогуће. Како тек наћи речи утехе за мајку, сестру, жену, брата, кума и многобројне пријатеље? Немогуће је, јер правих речи за то нема. Не може их ни бити! И како сад да се опростим од тебе? Знам да морам, иако се цело моје биће противи томе. Не могу, не желим, али покушаћу, јер то ти заиста, заиста заслужујеш… Данас се опраштамо од великог човека, несвакидашњег, ванвременског, ванконкурентног, посебног, а ипак сличног свима нама. Опраштамо се од уметника, песника, а опет народског човека, пријатеља свих нас. Зар такав човек да оде? Кажем: пријатеља свих нас. Има ли кога коме Љубомир Јанковић није помогао? Има ли кога коме није упутио речи подршке у тешкоћи, утехе у муци, честитања у весељу? Нема. Колико си младих венчао? Колико си се жртвовао за своје најближе, за свог сина, сестру, оца, мајку, бабу и деду, супругу, све нас, многе знане, али и незнане људе? Зар такав човек да оде? О којој правди ми причамо? Мој ум и срце то не могу да схвате. Зато, брате мој, поносе наш, ово није само почаст теби. Ово је почаст и најузвишенијим људским особинама које си ти оличавао. Почаст човечности, племенитости, љубави, доброти, напорном раду, пожртвовању, поштењу, части, стваралаштву и још много чему... Дошло је толико дивних људи данас да се опросте од тебе, да те последњи пут поздраве, брате мој. Бју мој. Ако нам је за утеху, макар је коначно дошао крај твојим мукама. Сада си на небу, на бољем месту, са својим татом, дедама, бабама и свим другим прецима и пријатељима. И сам си рекао у једној од твојих дивних песама: „За битисањем немој да тугујеш, у новом дому старог огњишта.“ Брате наш, знај ово: ми који остајемо чуваћемо те од заборава, призиваћемо те у сећањима и помињати у разговорима. Буди сигуран да сећање на тебе и твоје племенито бивствовање међу нама никада неће избледети. Хвала ти што смо те имали. Брате наш, нека ти је лака црна земља и вечно ти хвала и слава!
Познојесењи пејзаж Груже са старим храстом, реком и путем кроз долину
Јесен у Гружи

Марко С. Марковић

Љубомиру Јанковићу

Још није спало лишће са гружанских брда, победило је ране јесење мразеве како би својим шумом последњи пут поздравило Љупчета.

Није било човека који је Гружу и њене брзаке волео више од Љубомира Јанковића из Топонице Гружанске, нити је било некога ко је у овим смутним временима више био достојан славних гружанских предака.

Пословично искрен, одрешит, јасан и гласан, Љубо је освајао својом појавом и својим говором. Да се родио у каквом велеграду, очито би био велики уметник или државник високог калибра. Ипак, он то никада није пожелео. Њему су његове Гружа и Топоница биле вредније од славе и аплауза, а својим песмама је показао колико његова сентиментална, поетска душа уме да воли и да поклања другима, не тражећи ништа за узврат.

Када сам га први пут чуо како у једној топоничкој кафани рецитује своју „Терпсихору“, занемео сам од чуда и дивљења. Ставом, слободом и снагом ме је подсетио на Карађорђа, а силином и јасноћом гласа на Данила Лазовића.

Када сам га неколико година касније упитао да ли жели да своје стихове преточи у књигу, Љупче је то одбио. Он је песме писао ради песама и лепоте, ни због чега другог.

Ових дана, земаљска Гружа је изгубила једнога од својих најбољих барјактара. Небеска Гружа му се радује, и он горе, на њеним небеским обалама седи и наздравља гривачким, опланићким и топоничким Солунцима, док му у сретање долазе Драгиша Витошевић и Живадин Стевановић, не би ли да из прве руке чују његову „Терпсихору“.

Терпсихора

Облаци сребрне капи прокапаше па умише благородне њиве луга. Са дрвећа лишће мелодијом маше док се на видику извијала дуга. Са пољане вихор пласт сена узе и као перо лако га подиже. Од њега ветар створи фигуру музе највише налик лику Терпсихоре. Па блажена крете понета ветром, путевима даљине небеског свода. Нежно је плесала нема над тим спектром дивних боја које даје мајка Природа. Ох, ти?! Кћери древних богова из мита, недодирљива ни погледом голим. Као просјак, моја душа светом скита, па те поредим са оном коју волим.

Написао Љупче Јанковић, маја месеца 2002. у Топоници

Љупче, брате гружански, нека ти је лака земља.

Марко С. Марковић

Постхумно издање

О књизи

Насловна страна књиге „Мирис гружанског поља“
Прво издање, 2019. · изворна насловница

Збирка „Мирис гружанског поља“ објављена је 2019. године. Књигу су објавили издавачка радионица „Свитак“ Књижевног друштва „Развигор“ из Пожеге и Центар за културу и библиотеку у Книћу. Прикупљање песама започето је у марту 2019, а редактура и лектура завршене су у јулу. У књизи су пописана 63 песничка наслова, док „Хвалодар за подршку“ бележи да сачувана грађа оставља простор и за проширено издање.

  • 83стране
  • 170примерака
  • 2019година
  • 978-86-7960-247-3ISBN

Пишите нам

Контакт

Ако имате питање, успомену или податак о Љубомиру и његовом стваралаштву, пошаљите поруку преко ове форме.

Ваши подаци користе се само за одговор на поруку.